Златно доба панчевачког театра биле су четрдесете године XIX века када је Никола Ђурковић основао позоришну дружину са свим карактеристикама сталног позоришта. Од 50-их година, па све до слома монархије 1918. године, на панчевачкој сцени наступали су путујући театри са представама на српскохрватском, мађарском и немачком језику.
Почетком 1945. године професионално позориште које ради у Панчеву постаје секција Војвођанског позоришта у Новом Саду. Решењем Комисије за експропријацију Градског народног одбора, зграда имућног трговца Оскара Фишгрунда је одузета октобра 1947. године, као општенародна имовина а за потребе позоришта. Исте године 28. децембра завршена је позоришна зграда која је бројала 600 седишта и имала балкон. Ово здање је данас познато као Културни центар Панчева. Уметнички ансамбл тада је бројао око 25 чланова, а у појединим периодима било је запослено и преко 70 људи. У времену од 1944 – 1956. одржано је близу 2.000 позоришних представа на матичној сцени, и 425 гостовања.
Одлуком Народног одбора општине од 28.02.1956. год. укида се Народно позориште и претвара у Дом културе. Ова одлука тадашњих политичких власти у Панчеву имаће далекосежне последице по културни живот града. Институција је добила име Центар за културу „Олга Петров” Панчево. У годинама које следе позоришни живот се одвијао успорено, ретка гостовања других позоришта требала су да створе утисак да културне понуде има, а спорадични концерти класичне музике, који су се најчешће одвијали у Великој галерији, данашњој Галерији савремене уметности, имали су искључиво едукативни карактер (најчешће су наступали ученици музичке школе).
Осамдесетих година прошлог века културни живот добија нов подстицај. Отвара се дечија сцена, путујућа луткарска трупа и 1988. дечије позориште „Трубач” при Центру.
Деведесте године прошлог века Центар дочекује у новом руху. Извршена је реконструкција зграде (капацитет дворане је 380 седишта, уклоњени су балкони, реновирани су фоаје и билетарница) и Центар за културу „Олга Петров” мења назив у Центар за културу Панчева. У продукцијском смислу, Центар се више окреће ликовној сцени и то кроз манифестацију Панчевачка изложба југословенске скулптуре која временом мења назив у Бијенале визуелних уметности, да би 2006. још једном променила име у Бијенале уметности.
Почев од 2006. године, још једном се мења назив у Културни центар Панчева. Од тада до данас Центар динамичније послује, има богат, разноврстан и квалитетан програм, појачава се инвестициона активност, и као резултат тога крајем 2006. године гради нова зграда изабинског простора. Истовремено, Центар почиње да ствара сопствену продукцију, пре свега на плану позоришта, оснивањем дечје сцене „Пођи туда...”., шири своје делтаности на област издаваштва и постпродукције, остварује сарадњу са најпознатијим позориштима у земљи и реализује више успешних копродукцијских представа, и за своје програме постаје носилац бројних признања, попут Награде "Артмагазина" за најбољу галерију (Галерија савремене уметности при Културном центру) за 2009. годину и многих других.
Последњих година Културни центар Панчева бележи сјајне резултате, реализујући на годишњем нивоу више од 1000 различитих програмских садржаја. О квалитету нашег рада говоре највише оцене домаћих критичара, теоретичара и позоришних жирија.
За Културни центар Панчева 2014. година била је посебно успешна, засигурно једна од најуспешнијих година рада у протеклих две деценије. Имали смо запажене резултате на свим пољима уметничког стваралашта које као институција покривамо.
Центар за економска истразивања из Београда уврстио нас је у ред најбољих фирми у Србији за 2013/2014. годину.
На пољу драмског стваралаштва је успешно реализована копродукција са Народним позориштем. Представа "Мајка Храброст" Бертолда Брехта у режији Ане Томовић са Душанком Стојановић Гилд у насловној улози била је позоришни догађај сезоне.
На пољу ликовног стваралаштва одржано је 16. Бијенале визуелних уметности под назоивом: Линије времена - документи 1981-2012. које је представило радове преко седамдесет уметника из земље и иностранства. За ту прилику подигнута је и галерија од 52 квадратна метра позната као Стаклени павиљон испред Народног музеја, а који је трајно постављен у Народној башти.
На пољу музичког стваралашта одржана су три велика фестивала: Џез фестивал, Етхно.цом и Класик фест. Окупили су водеће светске уметнике од којих су неки први пут наступали у Србији.
Оборен је и рекорд по броју концерата у последњих двадесет година рада ове институције: преко стотину. Снимљен је један документарни филм о историји Бијенала у режији нашег колеге Радише Станишића: "Триптих о линији и времену". Приказан је велики број домаћих и страних филмова, одржано је мноштво циклуса страног филма. Рађене су и бројне радионице.
Учествовали смо и у реализацији првог панчевачког филмског фестивала ПАФФ.
На пољу дечјег стваралаштва успешно је реализован Међународни бијенале дечјег израза БУДИ. Покренута је израда прве стратегије у нашеј земљи о унапређењу дечјег стваралаштва 2015-2020.
Објавили смо, између осталог, две значајне монографске публикације: "Првих пола века" - монографија о раду КЦП у протеклих 50 година и Каталог 16. Бијенала. Наше издаваштво представили смо у Хрватској и Македонији и на 59. међународном сајму књига у Београду.
На свим могућим конкурсима у овој земљи добили смо средства у висини од преко 13.000.000.00 динара што је рекорд за једну установу културе у нашем граду. Имали смо годишњу посету од преко 120 000 људи.